Tog dana svi su ostavili svoje poslove i razgovarali o lepim i čudnovatim zmajevima. Jedino ja, Mina, nisam pricala o njima, jer sam znala da tako neću naučiti o njima, pa sam čitala razne knjige. Moj cilj je bio da se preko nauke o zmajevima sprijateljim sa jednim. Onda sam se setila ’’Biće mi lakše ako imam laboratoriju i mogu da iskoristim onu trošnu kuću pored moje. Brzo ću pozvati zidare da je poprave’’. Posle ručka sam dobila pismo od građevinara da su završili sa radom. ’’Zar već?’’ Sad već nisam mogla da verujem i brzo sam izašla napolje i već sam videla poveću kuću, i ušla u nju. Videla sam crveno dugme na kome je bio nacrtan zmaj. Kada sam ga pritisla, odjednom se na stolu (da li je on uopšte bio tu malopre?) stvore sastojci za napitke a na policama sami napici. Tu su i ljubavni napici i otrovi... Otkrila sam puno toga u mojoj novoj laboratoriji. Kada u mlaku vodu staviš zmajev prah, dobiješ napitak za oživljavanje. Odjednom mi zazvoni telefon. Kada sam digla slušalicu, grub glas vikao mi je na uvo: ’’Dolazi kući odmah!’’ Naravno, odmah sam otrčala kući razmišljaljući o nečem gorem od besne mame. Kada sam došla, večerala sam. Večera je bila odlična – kao začarana. Otišla sam u svoju sobu. Čim sam obukla svoju spavaćicu, pogledah kroz prozor. Odjednom zasja jaka svetlosta na njoj su se poigravale senke zmajeva koje su letele ka meni, a zatim nestadoše kako su i došle. Dugo sam razmišljala šta to znači, ali posle 2 sata sam se umorila i zaspala.
Pisemo Price...